GDJE GOD DA KRENEM GUBIM RAZUM I SVE GUŠI ME HODAM KROZ NEPOZNATE ULICE TAMO GDJE NIKOGA NE POZNAJEM SRCE MI VENE U SEBI PLAČEM, AL NE VIDI SE NE ŽELIM POMOĆ DA NE PRIZNAM SVE ISPOD OSMIJEHA JA SKRIVAM SE TELEFON ZVONI SAMO JASTUKOM GA POKRIJEM PRED NIČIJE LICE SAD NE SMIJEM JER SE BOJIM DA NE SLOMIM SE U MOJIM SNOVI-MA SEBE LAŽEM, JA NE PRIZNAJEM DA ODSAD MORAM KRENIT BEZ TEBE JER OVO NIJE ZDRAVO ZA MENE VODI ME U DALEKE DIMENZIJE OD STVARNOSTI DA POBJEGNEM U SNOVIMA JE DOBRO SVE BEZ TEBE DANI SU MI PREDUGI SANJAM TI MI DOLAZIŠ TAMO ŽELIM OSTATI ALI SVAKO JUTRO KAD PROBUDIM SE KO MAGIJA SVE NESTAJE I JA OPET NEMAM TE VODI ME U DALEKE DIMENZIJE OD STVARNOSTI DA POBJEGNEM DA NE MORAM PRIZNAT SVE DA TE NI NIJE BILO TU BIO SI SAMO U MOM SNU